Inkluzivni pokret

Dizajn za sve

Korak po korak

Inkluzivni pokret je pokrenuo novi projekat Korak po korak.

Projekat „Korak po korak“, ima za cilj da podstakne mlade da se aktivno uključe u rešavanje problema nedostatka kulturnih sadržaja i omogući kvalitetno provođenje slobodnog vremena kroz volonterizam i kulturni aktivizam. Tokom projekta kreiran je edukativni program koji se sastoji od poseta muzeja, spomenika kulture, obilaska delova grada, ulica i ustanova koje su uticale na kreiranje kulturnog ambijenta Beograda. Kroz razgovor sa kustosima, profesorima i radnicima kulture mladi su spoznali koliko znaju o kulturnij baštini i dobili mnoge informacije koje su za njih bile nepoznate, a koje su jako bitne za stvaranje kulturno osvešćenog čoveka. Mladi iz Beograda su naučili kako kritički da razmišljaju o prostoru koji ih okružuje i razviju pozitivan odnos sa kulturnom baštinom. Realizovali smo četiri edukativne kure  Korak po korak .Mesta koja smo posetili su:  Konak kneginje Ljubice, Muzej Narodnog pozorišta, Prirodnjački muzej, Paviljon Cvjete Zuzorić, Galeriju ULUS, Muzej Narodne banke, Muzej Vuka i Dostiteja, Muzej Ive Andrića, Muzej Nikole Teske, Muzej Paje Jovanovića, Muzej Vuka i Dositeja, Muzej Jevrema Grujića, Muzej Jovana Cvijića. Ovim projektom, 80 mladih ljudi od 18 do 30 godina, steklo je znanje o istorijskom razvoju Beograda i kulturnom nasleđu grada, a tokom rada na projektu izrađen je i video materijal (film)  koji obuhvata realizaciju projekta, dinamiku rada na projektu, komentare učesnika, njihova zapažanja, izjave kustosa, profesora i organizatora.Projekat je podržan od strane Ministarstva omladine i sporta kroz volonterske akcije Mladi su zakon i Ministarstva spoljnih poslova uprave za Dijasporu i Srbima iz Regiona.
Na linku1 link 2 link 3 možete videti kako smo se družili i učili tokom projekta.

 

 

Where Does Hate Coming From

Šta je govor mržnje, koji su njegovi koreni, kako ga prepoznati i kako se boriti protiv govora mržnje su teme kojima smo se bavili na treningu „Odakle mržnja potiče”. Tridesed dva omladinska radnika, iz devet evropskih zemalja, su se okupila u Jerevanu od 15-23. jula 2016. godine kako bi unapredila svoje znanje o govoru mržnje i kako bi zajedno osmislili kreativne metode kojim bi povećali svest mladih u svojim lokalnim sredinama o pogubnom uticaju govora mržnje.

Tokom rada na projektu imali smo prilike da se upoznamo sa pojmom govora mržnje, onako kako je definisan kroz Preporuku Saveta Evrope br. R (97) 20 gde govor mržnje „podrazumeva sve oblike izražavanja koji šire, raspiruju, podstiču ili pravdaju rasnu mržnju, ksenofobiju, antisemitizam ili druge oblike mržnje zasnovane na netoleranciji, uključujući tu i netoleranciju izraženu u formi agresivnog nacionalizma i etnocentrizma, diskriminacije i neprijateljstva prema manjinama i ljudima imigrantskog porekla.”[1] Možemo ga prepoznati na osnovu njegovog cilja da izazove negativne posledice u vidu marginalizacije pojedinca ili grupe, u zavisnosti od njihovog ličnog svojstva ili pripadnosti. Ta lična svojstva mogu da budu: 1) rasa; 2) nacionalna ili etnička pripadnost; 3) veroispovest; 4) jezik; 5) pol; 6) seksualna opredeljenost; 7) političko i drugo mišljenje i uverenje; 8) društveno poreklo; 9) drugo lično svojstvo.

Tokom osam dana treninga, pored samog pojma govora mržnje, bavili smo se i pitanjima stereotipa i predrasuda, diskriminacijom, konkretnim primerima govora mržnje u parnterskim zeljama, naročito kada je u pitanju govor mržnje preko interneta i organizovanjem javne akcije kojom bi podigli svest mladih u Jermeniji o pogubnom značaju govora mržnje.

U sklopu treninga, 18. jula 2016.godine, održana je panel diskusija „Govor mržnje vs sloboda govora: gde su granice” tokom koje su panelisti pokušali da odgovore koje su glavne pretnje koji dolaze od  govora mržnje na socijalnim mrežama, podele svoje znanje o tome kako se boriti protiv govora mržnje i da inspirišu omladinske radnike da pronađu inovativne metode i rešenja u borbi protiv govora mržnje. Kao panelisti govorili su: Andrea Chulupova u ime Delegacije EU u Jermeniji koja je govorila o politici i propisima  EU vezanim za govor mržnje i antidiskriminaciju, Armenak Minasyantis, istraživač, ekspert  Centra za evropske studije, čija je tema bila „Borba protiv govora mržnje u zemljama istočnog bloka: zajednički izazovi i različite perspektive”, Gehgam Vardanyan, urednik Media.am sajta koji je govorio primerima govora mržnje u Jermeniji u medijima i Neli Simonyan, koordinatorka nacionalne kampanje No Hate Speech Movement u Jermeniji, koja je govorila o pokretu Reci ne mržnji, najvećoj omladinskoj kampanji Saveta Evrope,  kao i mogućnostima i izazovima koji se stavljaju pred mlade.

Armenak je naveo da u svim zemljama istočnog bloka postoji problem govora mržnje, a da je u Jermeniji najviše usmeren prema LGBT populaciji, religijskim manjinama i Nagorno- Karabah području, u Ukrajni prema Rusima, Moldaviji prema Rusima, da traže i zabranu ruskog jezika, Romima i LGBT populaciji.

Na treningu, „Odakle mržnja potiče”, učestvovalo je tri učesnika iz Srbije, članovi Inkluzivnog pokreta, koji su imali prilike ne samo da se upoznaju sa konceptom govora mržnje nego i da posete Jerevan, jezero Sevan, manastir Geghard, antički hram Garni i prisustvuju tradicionalnom pecenju hleba lavaša koje je uvršten u UNESCO-vu listu kulturnog nasleđa 2015. godine, tradicionalnoj jermenskoj večeri i pravljenju jermenskog sudžuka.

Tokom ovog putovanja stekli smo nova poznanstva, partnerstva za nove projekte i bliže su se upoznali sa kulturom Jermenije kao i kulturama drugih parnterskih zemalja: Gruzije, Ukrajne, Rumunije, Francuske, Italije, Švedske i Turske.

Mirjana Vasić

Fotografije: Mirjana Vasić

[1] Preporuka Saveta Evrope br. R (97) 20

European Challenge

Trening European Challege ima za cilj analizu uloge omladinskog rada u socijalnom uključivanju mladih, kao i istraživanje potencijala međunarodnih projekata u ostvarivanju inkluzije mladih kroz preduzetništvo. Trening je realizovan od 29. oktobra do 6. novembra 2012. godine u Beogradu. Na projektu je učestvovalo 24 učesnika iz šest zemalja: Srbije, Hrvatske, Makedonije, Rumunije, Mađarske i Letonije. Specifični ciljevi projekta su: prezentacija različitih praksi u domenu socijalnog uključivanja mladih, upoznavanje sa situacijom nezaposlenosti mladih u zamljama Evropske Unije i parnterskih zemalja, upoznavanje sa mogućnostima koje pruža Youth in Action program u pogledu socijalnog uključivanja mladih i uspostavljanje parnterstava koji će voditi novim projektima. Trening je baziran na metodama neformalnog obrazovanja. Pored radionica učesnici su imali prilike da vide primere dobre prakse učeničkih kompanija u Medicinskoj školi; da vide prezentaicju Junior Acheivement Serbia, orgnizacije koja za cilj ima promociju učeničkog preduzetništva; da posete Kancelariju za mlade Beograd i organizaciju Živimo zajedno, koja se bavi uključivanjem osoba sa smetnjama u razvoju i redovan život. Projekat je podržan od starne Evropske Unije iz programa Yout in Action. Na ovom linku https://www.youtube.com/watch?v=B0kVYUvw0Fo&feature=youtu.be možete videti video koji je napravila jedna od učesnica treninga nikol Boneta.

Nema izgovora

Cilj projekta Nema izgovoraje podizanje nivoa svesti o pitanjima rodno zasnovanog nasilja među mladima na teritoriji Beograda kroz edukaciju i razvijanje znanja, veština i stavova o pitanjima roda i pola i rodno zasnovanog nasilja.

Tokom rada na projeku održan je trening sa temama: Pol i rod, Rodni identiteti i uloge, Odnosi moći u društvu, Stereotipi i predrasude, Zloupotreba moći, Diskriminacija, Seksizam, Rodno ravnopravno društvo, Nasilje, Rodno zasnovano nasilje, Rod i seksualnost mladih, Adolescentske veze, Nasilje u vezama mladih i CEDAW konvencija – primena u Srbiji. Ciljna grupa ove obuke su žene iz Beograda, naročito žene sa invaliditetom, Romkinje, LGTB i pripadnice drugih manjinskim grupam. Na treningu je učestvovalo 20 učesnica. Polaznicama je otvoren prostor da razmenjuju svoje stavove i iskustva na teme radionica, a kroz ovo zanimljivo putovanje su vođene iskusnim trenericama: Jelenom Savić, Sašom Pokrajac i Mirjanom Vasić.

. Trening je održan u 7.8. i 9. oktobra 2011. Godine u Galeriji fresaka. Kako deo aktivnosti na projektu nastala je i brošura Nema izgovora. Tekstove brošure pisale su učesnice radionica. Tokom rada na projektu održana je konferencija Nema izgovora u prostorijama Kancelarije za mlade Beograd Info Room gde su prezentovani rezultati projekta, prezentovana brošura i podeljeno iskustvo učesnica sa projekta. Na ovom linku https://drive.google.com/folderview?id=0BxCNcIsKNEkKUlRpNFZvUUhLcWs&usp=sharing možete preuzeti brošuru. Projekat je podržala Ekumenska inicijativa žena.

Živa biblioteka

Inkluzivni pokret je održao Živu biblioteku 12. maja 2009. godine u prostorijama Centra za kulturu „Stari grad”. Održavanje ove Žive biblioteke podržala je Opština Stari grad.

Živa biblioteka – dijalog za rušenje predrasuda i stvaranje tolerantnijeg društva. Cilj ovog projekta je da se osnaže žrtve diskriminacije ili nasilja da govore o svojim iskustvima i da pokrenu lokalnu zajednicu da bude nenasilnija, inkluzivnija, tolerantnija. Ovim projektom pružena je šansa osnaženoj osobi sa hendikepom ili osobi koja se bavi pitanjem hendikepa i inkluzije da otvoreno pokazuje vrednosti za koje se zalaze i da pozove ostale u lokalnoj zajednici da joj se pridruže u povećanju svesti i stvaranju promene u društvu. Kako bi se predrasude smanjile, a tolerancija porasla.

  1. maja 2009. godine Inkluzivni Pokret je održao trening o predrasudama i Živoj biblioteci kao metodu u borbi za smanjenje predrasuda i njihovih negativnih posledica. Na ovom celodnevnom treningu učešće su uzele osobe koje će kasnije biti Žive knjige na ovom projektu, kao i volonteri bez kojih realizacija ovog projekta ne bi bila moguća. Za potrebe ovog projekta Inkluzivni Pokret je odabrao 10 volontera, mladih ljudi, studenata, osoba spremnih da podrže inkluziju marginalizovanih grupa u svakodnevni društveni život. Na ovom treningu u fokusu su bile teme stereotipa, predrasuda, hendikepa, marginalizovanih društvenih grupa, integraciji i inkluziji ovih grupa u svakodnevni društveni život, kao i metod Žive biblioteke, priprema Živih knjiga za njihovu dalju ulogu na projektu, priprema volontera za realizaciju volonterskih zadataka.
  1. maja 2009. godine Inkluzivni Pokret je u Centru za kulturu “Stari grad” održao Živu biblioteku. Ovom aktivnošću otvorili smo prostor za 5 ljudi da prenesu svoja iskustva gradjanima/kama opštine Stari grad, da govore o predrasudama sa kojima se sreću svakodnevno i da pozovu gradjane da budu tolerantniji i pruže podršku uključivanju marginalizovanih društvenih grupa u društvo. Na ovaj način pružena je podrška dvema osobama sa vizuelnim hendikepom, jednoj Romkinji i dvema osobama koje pružaju podršku osobama sa hendikepom i bave se inkluzijom.

Ovim projektom takodje je pružena prilika za 20 čitalaca da se upoznaju sa predrasudama i diskriminacijom, da povećaju svoju svest o potrebi za inkluzijom marginalizovanih društvenih grupa i da budu pozvani na toleranciju i nenasilje u svom svakodnevnom životu.