Инклузивни покрет је спровео пројекат Омладински камп Светлост. Камп је одржан од 11. до 16. августа 2023. године у Београду у Ученичком дому Милутин Миланковић, на локацији Здравка Челара 14. На кампу је учествовало 207 учесника, деце српске националности из Црне Горе до 18 година. Током 5 радних дана кампа деца су имала прилике да посете: Калемегдански парк, Београдску тврђаву, Трг републике, Кнез Михаилову улицу, Народни музеј, Аду Циганлију, Музеј Николе Тесле, Авалски торањ, Хародну Скупштину, Храм Светог Саве, Музеј илузија, Стадион Црвене звезде, Партизана где смо им приредили поклоне, Зоолошки врт, одгледају историјске монодраме Кнез Милош и Војвода Јанко Катић као и да се друже током боравка у Београду. Из Херцег Новог учествовао је 51 учесник, из Берана 54 учесника, из Подгорице 47 и Никшића 55, укуппно 207 учесика.
Циљ пројекта је да подигне свест српске деце из Црне Горе о припадности Србији. Деца су одушевљена програмом и боравком у Београду. Коментари партнера који су нам пренели, да деца траже да остану још неколико дана у Београду, најбоље говоре о њиховом ставу о Србији и жељи да се повежу са матицом. Поред деце, и родитељи, који су секундарна циљна група су заинтересовани за сарадњу и наставак пројекта. Пројекат је подржан од Министарства спољних послова – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, а партнери из Црне горе су општина Беране, Хрцег Новои и Никшић као и Српски национални савјет из Подгорице.
Инклузивни покрет започео је пројекат „Омладински камп Светлост“ чији је циљ повећање свести деце српске националности из Црне Горе о њиховој припадности Србији. Ова иницијатива се ослања на одржавање омладинског кампа током јула и августа 2023. године.
Очекујемо 200 деце из Црне Горе која ће током свог боравка у кампу, кроз различите активности као што су игра, дружење, радионице и посете, имати прилику да се ближе упознају са културом Србије.
Успоставили смо партнерство са општинама Беране, Херцег Нови, Никшић, као и са Српским националним савјетом из Подгорице. Пројекат је добио подршку Министарства спољних послова – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону у износу од 7.500.000,00 РСД.
Inkluzivni pokret is organizing the youth exchange Explore Entrepreneurship from 19-26 August 2022. We are happy to meet you in Belgrade.
The main goal of the project is to connect, engage and empower 21 young people from Serbia, Italy and Germany on entrepreneurship through non-formal education as a way to combat youth unemployment and promote active participation in democratic life. In order to address the issues and needs of organisations, youth and their local communities as well as to reach its goal the project has the following objectives:
Objectives are:
To develop a set of personal skills like leadership, problem-solving, time management skills, decision making, and self-motivation which are important not only for entrepreneurship but as well for active participation in democratic life and environment protection;
Promote Erasmus+ Programme and identify available resources for young entrepreneurs
During the project, we will explore different aspects of entrepreneurship and visit examples of good practices, as well as try to develop personal ideas into concrete business. We will try to develop a general awareness of the importance of entrepreneurship in modern society and see which strategies we can use to improve the quality of our life. Partners on the project are ZSD from Germany and Sikanie organization from Italy. The project has been supported by the European Commission Erasmus+ programme and this is our first youth exchange.
On this link, you can find more information related to the project
Inkluzivni pokret je učestvovao kao partner na projektu Ecological Footprint Reduction in Youth NGO Work i naša predstavnica Miljana Nikolić je otputovana u Strugu da uči i stekne nova iskustva u omladinskom radu. Grupa mladih ljudi iz 8 različitih zemalja (Kipar, Španija, Azerbejdžan, Gruzija, Severna Makedonija, Turska, Ukrajna i Srbija) se sastala kako bi saznala nešto novo o održivosti i o ekologiji. Trening je održan u Strugi, u Severnoj Makedoniji. Koncept treninga je bio vrlo zanimljivo kreiran i realizovan. Trening je bio osmišljen tako da su učesnici mogli kroz neformalan vid učenja da saznaju mnogo toga o održivosti. Kurs je protekao u upoznavanju sa grupom, potom otkrivanju novih stvari o sebi kao i aktivnom timskom radu koji je omogućio aktivnu participaciju u ceo program. Domaćini su predstavili program i istoriju Erasmus-a, kao i sve odlike Youthpass-a.
Mladi su vodili otvorene dijaloge o svojim iskustima u oblasti održive ekologije i o stanju u matičnim državama. Takođe su imali priliku da upoznaju Ohrid, različite organizacije i aktiviste koji se bave zaštitom zivotne sredine i koji neumorno rade na unapređenju i očuvanju prirodnog nasleđa grada. Projekat je učesnicima omogućio da kroz komunikaciju i upoznavanje sa prirodom i sa ljudima koji su eksperti iz oblasti održivosti saznaju i podignu svest o ekologiji i održivosti. Mladi će na taj način moći da prenesu i primene stečeno znanje u svojim lokalnim sredinama a i šire. Realizacija projekata je kroz bezbedan, zdrav, zanimljiv, edukativni i održiv način obezbedila mladima da uče, istraže i da se zainteresuju o već pomenutoj temi. Učesnici su imali priliku da se međusobno upoznaju, potom da samostalno i u timu osmišljavaju projekte koji će da jačaju interkulturalno pozitivno delovanje kako lokalno tako i globalno.
Opšti cilj projekta ,,Zeleni ceger’’ je unapređenje kvaliteta života osoba sa invaliditetom jačanjem njihovih kapaciteta i stvaranja mogućnosti za puno i efektivno učešće i uključenost u sve oblasti društvenog života. Kroz multisektorsku saradnju organizacija građanskog društva i biznis sektora 6 osoba sa invaliditetom je obučeno da samostalno proizvode proizvode od recikliranog materijala čime su povećati sopstvene kvalifikacije i povećali mogućnosti za zapošljavanje ili pokretanjesopstvenog biznisa.
Projekat je zamišljen u dve ravni. Prva ravan se tiče poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom kroz radnu edukaciju o proizvodnji proizvoda od recikliranog materijala, kao što je ceger, koje koristimo u svakodnevnoj upotrebi. Druga ravan projekta podrazumeva marketinšku kampanju usmerenu ka popularizaciji i vidljivosti osoba sa invaliditetom , kao i ovog programa i online prodaju cegera preko veb sajta udruženja, ali i potencijalnu saradnju sa društveno odgovornim kompanijama koje u svojoj agendi imaju ljudska prava i održivi razvoj. Tokom projekta izrađeno je 2000 cegera koji su dostupni i možete ih kupiti po ceni od 2500 RSD i time podržati rad Inkluzivnog pokreta. Projekat je podržan od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u iznosu od 725000 RSD.
Cilj projekta Saradnja mladih iz Srbije i regiona je povezivanje mladih i organizacija za mlade iz Srbije sa mladima iz regiona radi ostvarivanja saradnje i razmene iskustva u oblasti kulture i umetnosti kao i promocija srpske kulture i umetnosti u zemljama regiona.
Kroz povezivanje mladih i organizacija za mlade, održavanje kreativnih radionica i promociju stvaralaštva mladih, otvorili smo prostor za očuvanje i jačanje odnosa matične države i regiona. U prvoj fazi projekta ostvareni su kontakti sa omladinskim organizaicjama i mladima koji se bave projektima iz oblasti i kulture iz Srbije i dijaspore, ispitani njihovi kapaciteti, planovi za rad u narednom preriodu i konkretne ideje za projekte. U drugoj fazi projekta održana je kreativna radionica na kojoj je učestvovalo 20 mladih iz Srbije i regiona na kojoj su predstavili ideje za naredne projekte u oblasti kulture i umetnosi. Tokom radionice učesnici su podeliti svoje iskustvo u radu, predstavili svoje predloge projekata i uspostavili partnerstva na konkretnim predlozima projekata. Za konkretne ideje projekata izrađene su video prezentacije koje koje imaju za cilj dodatnu motivaciju učesnika za realizaciju projekata i promociju predloga projekata potencijalnim donatorima kako bi povećali šanse za njihovo odobravanje i realizaciju. Pored video prezentacija izrađena i stranica na sajtu Inkluzivnog pokreta koja služiti kao platforma za promociju projekata koji promovišu srpsku kulturu i umetnost, razmenu ideja i kontakata mladih i organizacija mladih iz Srbije i regiona. Projekat je podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova- Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u Regionu. Realizacijom projekta Pokreni se za saradnju doprinosimo razvoju srpske kulture i umetnosti, kao i jačanju veza matice i mldih iz regiona. Na projektu učestvuje 110 učesnika.
Izvestaj sa Kreativne radionice Pokreni se za saradnju
Radionica je održana 15.01.2020., online, u poeriodu od 13-17 časova.
Cilj radionice je povezivanje mladih i organizacija za mlade iz Srbije sa mladima iz regiona radi ostvarivanja saradnje i razmene iskustva u oblasti kulture i umetnosti kao i promocija srpske kulture i umetnosti u zemljama regiona. Na radionici je učestvovalo 20 učesnika.
Tokom radionice izradjeno je 6 projektnih ideja koje će se učesnici i organizacije realizovati u narednom periodu.
Za predloge projekata izradjeni su i promotivni video materijali koji ce se koristiti u svrhu promocije projekata, motivacije učesnika da nastave rezvijanje projektnih ideja i za predstavljanje projektnih ideja donatorima kako bi ideje bile finansijski podržane.
U prvom delu radionice su imali prilike da se predstave, upoznaju i kažu razloge zbog kojih su došli na radionicu. Drugi deo radionice bio je namenjen predstavljanju ideja za nove projekte, pronalaženju partnera i radu na predlozima projekata. Treći deo radionice je bio posvećen izradi video materijala koji će služiti daljoj promociji projektnih ideja.
Inkluzivni pokret učestvuje kao parnter na projektu Strengthening youth capacity for Conflict Management and Peace-Building.
Cilj projekta je podizanje svesti omladinskih radnika o konfliktima i nenasilnim načinima rešavanja konfliktnih situacija.
Projekat se sastoji iz četri faze:
Pripremni sastanak u Tbilisiju, Gruziji- Tokom pripremnog sastanka lideri partnerskih orgnaizacija su se susreli i dogovorili o listi tema koje će pokriti tokom treninga u Jermeniji, metodama koje će koristiti, ako i strategiji širenja rezultata.
Trening u Jerevanu, Jermeniji- Tokom sedmodnevnog treninga u Jerevanu učesnici su naučili metode koje nenasilne komunikacije i razrešenja konflikata.
Lokalnih akcija- Po završetku treninga u Jerevanu, učesnici su održali lokalne akcije kako bi upoznali ostale mlade o nenasilnim tehnikama komunikacije i efektivnim načinima rešavanja konflikata.
Evaluacioni sastanak u Beogradu- Tokom evaluacionog sastanka planirano je da se sumiraju rezultati rada i održi javna akcija u centru kako bi se podigla svest mladih u Beogradu o sveprisutnom nasilju i potrebi nenasilnog rešavanja konflikata.
Partenri na projektu su organizaicje iz Švedske, Estonije, Gruzije, Grčke, Litvanije, Makedonije, Poljske, Srbije, Rusije, turske i Ukrajne. Projekat je podržan od strane Evropske komisije iz programa Erasmus+.
Inkluzivni pokret je pokrenuo novi projekat Korak po korak.
Projekat „Korak po korak“, ima za cilj da podstakne mlade da se aktivno uključe u rešavanje problema nedostatka kulturnih sadržaja i omogući kvalitetno provođenje slobodnog vremena kroz volonterizam i kulturni aktivizam. Tokom projekta kreiran je edukativni program koji se sastoji od poseta muzeja, spomenika kulture, obilaska delova grada, ulica i ustanova koje su uticale na kreiranje kulturnog ambijenta Beograda. Kroz razgovor sa kustosima, profesorima i radnicima kulture mladi su spoznali koliko znaju o kulturnij baštini i dobili mnoge informacije koje su za njih bile nepoznate, a koje su jako bitne za stvaranje kulturno osvešćenog čoveka. Mladi iz Beograda su naučili kako kritički da razmišljaju o prostoru koji ih okružuje i razviju pozitivan odnos sa kulturnom baštinom. Realizovali smo četiri edukativne kure Korak po korak .Mesta koja smo posetili su: Konak kneginje Ljubice, Muzej Narodnog pozorišta, Prirodnjački muzej, Paviljon Cvjete Zuzorić, Galeriju ULUS, Muzej Narodne banke, Muzej Vuka i Dostiteja, Muzej Ive Andrića, Muzej Nikole Teske, Muzej Paje Jovanovića, Muzej Vuka i Dositeja, Muzej Jevrema Grujića, Muzej Jovana Cvijića. Ovim projektom, 80 mladih ljudi od 18 do 30 godina, steklo je znanje o istorijskom razvoju Beograda i kulturnom nasleđu grada, a tokom rada na projektu izrađen je i video materijal (film) koji obuhvata realizaciju projekta, dinamiku rada na projektu, komentare učesnika, njihova zapažanja, izjave kustosa, profesora i organizatora.Projekat je podržan od strane Ministarstva omladine i sporta kroz volonterske akcije Mladi su zakon i Ministarstva spoljnih poslova uprave za Dijasporu i Srbima iz Regiona.
Nalinku1link 2link 3možete videti kako smo se družili i učili tokom projekta.
Šta je govor mržnje, koji su njegovi koreni, kako ga prepoznati i kako se boriti protiv govora mržnje su teme kojima smo se bavili na treningu „Odakle mržnja potiče”. Tridesed dva omladinska radnika, iz devet evropskih zemalja, su se okupila u Jerevanu od 15-23. jula 2016. godine kako bi unapredila svoje znanje o govoru mržnje i kako bi zajedno osmislili kreativne metode kojim bi povećali svest mladih u svojim lokalnim sredinama o pogubnom uticaju govora mržnje.
Tokom rada na projektu imali smo prilike da se upoznamo sa pojmom govora mržnje, onako kako je definisan kroz Preporuku Saveta Evrope br. R (97) 20 gde govor mržnje „podrazumeva sve oblike izražavanja koji šire, raspiruju, podstiču ili pravdaju rasnu mržnju, ksenofobiju, antisemitizam ili druge oblike mržnje zasnovane na netoleranciji, uključujući tu i netoleranciju izraženu u formi agresivnog nacionalizma i etnocentrizma, diskriminacije i neprijateljstva prema manjinama i ljudima imigrantskog porekla.”[1] Možemo ga prepoznati na osnovu njegovog cilja da izazove negativne posledice u vidu marginalizacije pojedinca ili grupe, u zavisnosti od njihovog ličnog svojstva ili pripadnosti. Ta lična svojstva mogu da budu: 1) rasa; 2) nacionalna ili etnička pripadnost; 3) veroispovest; 4) jezik; 5) pol; 6) seksualna opredeljenost; 7) političko i drugo mišljenje i uverenje; 8) društveno poreklo; 9) drugo lično svojstvo.
Invalid Displayed Gallery
Tokom osam dana treninga, pored samog pojma govora mržnje, bavili smo se i pitanjima stereotipa i predrasuda, diskriminacijom, konkretnim primerima govora mržnje u parnterskim zeljama, naročito kada je u pitanju govor mržnje preko interneta i organizovanjem javne akcije kojom bi podigli svest mladih u Jermeniji o pogubnom značaju govora mržnje.
U sklopu treninga, 18. jula 2016.godine, održana je panel diskusija „Govor mržnje vs sloboda govora: gde su granice” tokom koje su panelisti pokušali da odgovore koje su glavne pretnje koji dolaze od govora mržnje na socijalnim mrežama, podele svoje znanje o tome kako se boriti protiv govora mržnje i da inspirišu omladinske radnike da pronađu inovativne metode i rešenja u borbi protiv govora mržnje. Kao panelisti govorili su: Andrea Chulupova u ime Delegacije EU u Jermeniji koja je govorila o politici i propisima EU vezanim za govor mržnje i antidiskriminaciju, Armenak Minasyantis, istraživač, ekspert Centra za evropske studije, čija je tema bila „Borba protiv govora mržnje u zemljama istočnog bloka: zajednički izazovi i različite perspektive”, Gehgam Vardanyan, urednik Media.am sajta koji je govorio primerima govora mržnje u Jermeniji u medijima i Neli Simonyan, koordinatorka nacionalne kampanje No Hate Speech Movement u Jermeniji, koja je govorila o pokretu Reci ne mržnji, najvećoj omladinskoj kampanji Saveta Evrope, kao i mogućnostima i izazovima koji se stavljaju pred mlade.
Armenak je naveo da u svim zemljama istočnog bloka postoji problem govora mržnje, a da je u Jermeniji najviše usmeren prema LGBT populaciji, religijskim manjinama i Nagorno- Karabah području, u Ukrajni prema Rusima, Moldaviji prema Rusima, da traže i zabranu ruskog jezika, Romima i LGBT populaciji.
Na treningu, „Odakle mržnja potiče”, učestvovalo je tri učesnika iz Srbije, članovi Inkluzivnog pokreta, koji su imali prilike ne samo da se upoznaju sa konceptom govora mržnje nego i da posete Jerevan, jezero Sevan, manastir Geghard, antički hram Garni i prisustvuju tradicionalnom pecenju hleba lavaša koje je uvršten u UNESCO-vu listu kulturnog nasleđa 2015. godine, tradicionalnoj jermenskoj večeri i pravljenju jermenskog sudžuka.
Tokom ovog putovanja stekli smo nova poznanstva, partnerstva za nove projekte i bliže su se upoznali sa kulturom Jermenije kao i kulturama drugih parnterskih zemalja: Gruzije, Ukrajne, Rumunije, Francuske, Italije, Švedske i Turske.
