Opšti cilj projekta ,,Zeleni ceger’’ je unapređenje kvaliteta života osoba sa invaliditetom jačanjem njihovih kapaciteta i stvaranja mogućnosti za puno i efektivno učešće i uključenost u sve oblasti društvenog života. Kroz multisektorsku saradnju organizacija građanskog društva i biznis sektora 6 osoba sa invaliditetom je obučeno da samostalno proizvode proizvode od recikliranog materijala čime su povećati sopstvene kvalifikacije i povećali mogućnosti za zapošljavanje ili pokretanjesopstvenog biznisa.
Projekat je zamišljen u dve ravni. Prva ravan se tiče poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom kroz radnu edukaciju o proizvodnji proizvoda od recikliranog materijala, kao što je ceger, koje koristimo u svakodnevnoj upotrebi. Druga ravan projekta podrazumeva marketinšku kampanju usmerenu ka popularizaciji i vidljivosti osoba sa invaliditetom , kao i ovog programa i online prodaju cegera preko veb sajta udruženja, ali i potencijalnu saradnju sa društveno odgovornim kompanijama koje u svojoj agendi imaju ljudska prava i održivi razvoj. Tokom projekta izrađeno je 2000 cegera koji su dostupni i možete ih kupiti po ceni od 2500 RSD i time podržati rad Inkluzivnog pokreta. Projekat je podržan od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u iznosu od 725000 RSD.
Cilj projekta Saradnja mladih iz Srbije i regiona je povezivanje mladih i organizacija za mlade iz Srbije sa mladima iz regiona radi ostvarivanja saradnje i razmene iskustva u oblasti kulture i umetnosti kao i promocija srpske kulture i umetnosti u zemljama regiona.
Kroz povezivanje mladih i organizacija za mlade, održavanje kreativnih radionica i promociju stvaralaštva mladih, otvorili smo prostor za očuvanje i jačanje odnosa matične države i regiona. U prvoj fazi projekta ostvareni su kontakti sa omladinskim organizaicjama i mladima koji se bave projektima iz oblasti i kulture iz Srbije i dijaspore, ispitani njihovi kapaciteti, planovi za rad u narednom preriodu i konkretne ideje za projekte. U drugoj fazi projekta održana je kreativna radionica na kojoj je učestvovalo 20 mladih iz Srbije i regiona na kojoj su predstavili ideje za naredne projekte u oblasti kulture i umetnosi. Tokom radionice učesnici su podeliti svoje iskustvo u radu, predstavili svoje predloge projekata i uspostavili partnerstva na konkretnim predlozima projekata. Za konkretne ideje projekata izrađene su video prezentacije koje koje imaju za cilj dodatnu motivaciju učesnika za realizaciju projekata i promociju predloga projekata potencijalnim donatorima kako bi povećali šanse za njihovo odobravanje i realizaciju. Pored video prezentacija izrađena i stranica na sajtu Inkluzivnog pokreta koja služiti kao platforma za promociju projekata koji promovišu srpsku kulturu i umetnost, razmenu ideja i kontakata mladih i organizacija mladih iz Srbije i regiona. Projekat je podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova- Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u Regionu. Realizacijom projekta Pokreni se za saradnju doprinosimo razvoju srpske kulture i umetnosti, kao i jačanju veza matice i mldih iz regiona. Na projektu učestvuje 110 učesnika.
Izvestaj sa Kreativne radionice Pokreni se za saradnju
Radionica je održana 15.01.2020., online, u poeriodu od 13-17 časova.
Cilj radionice je povezivanje mladih i organizacija za mlade iz Srbije sa mladima iz regiona radi ostvarivanja saradnje i razmene iskustva u oblasti kulture i umetnosti kao i promocija srpske kulture i umetnosti u zemljama regiona. Na radionici je učestvovalo 20 učesnika.
Tokom radionice izradjeno je 6 projektnih ideja koje će se učesnici i organizacije realizovati u narednom periodu.
Za predloge projekata izradjeni su i promotivni video materijali koji ce se koristiti u svrhu promocije projekata, motivacije učesnika da nastave rezvijanje projektnih ideja i za predstavljanje projektnih ideja donatorima kako bi ideje bile finansijski podržane.
U prvom delu radionice su imali prilike da se predstave, upoznaju i kažu razloge zbog kojih su došli na radionicu. Drugi deo radionice bio je namenjen predstavljanju ideja za nove projekte, pronalaženju partnera i radu na predlozima projekata. Treći deo radionice je bio posvećen izradi video materijala koji će služiti daljoj promociji projektnih ideja.
Inkluzivni pokret učestvuje kao parnter na projektu Strengthening youth capacity for Conflict Management and Peace-Building.
Cilj projekta je podizanje svesti omladinskih radnika o konfliktima i nenasilnim načinima rešavanja konfliktnih situacija.
Projekat se sastoji iz četri faze:
Pripremni sastanak u Tbilisiju, Gruziji- Tokom pripremnog sastanka lideri partnerskih orgnaizacija su se susreli i dogovorili o listi tema koje će pokriti tokom treninga u Jermeniji, metodama koje će koristiti, ako i strategiji širenja rezultata.
Trening u Jerevanu, Jermeniji- Tokom sedmodnevnog treninga u Jerevanu učesnici su naučili metode koje nenasilne komunikacije i razrešenja konflikata.
Lokalnih akcija- Po završetku treninga u Jerevanu, učesnici su održali lokalne akcije kako bi upoznali ostale mlade o nenasilnim tehnikama komunikacije i efektivnim načinima rešavanja konflikata.
Evaluacioni sastanak u Beogradu- Tokom evaluacionog sastanka planirano je da se sumiraju rezultati rada i održi javna akcija u centru kako bi se podigla svest mladih u Beogradu o sveprisutnom nasilju i potrebi nenasilnog rešavanja konflikata.
Partenri na projektu su organizaicje iz Švedske, Estonije, Gruzije, Grčke, Litvanije, Makedonije, Poljske, Srbije, Rusije, turske i Ukrajne. Projekat je podržan od strane Evropske komisije iz programa Erasmus+.
Inkluzivni pokret je pokrenuo novi projekat Korak po korak.
Projekat „Korak po korak“, ima za cilj da podstakne mlade da se aktivno uključe u rešavanje problema nedostatka kulturnih sadržaja i omogući kvalitetno provođenje slobodnog vremena kroz volonterizam i kulturni aktivizam. Tokom projekta kreiran je edukativni program koji se sastoji od poseta muzeja, spomenika kulture, obilaska delova grada, ulica i ustanova koje su uticale na kreiranje kulturnog ambijenta Beograda. Kroz razgovor sa kustosima, profesorima i radnicima kulture mladi su spoznali koliko znaju o kulturnij baštini i dobili mnoge informacije koje su za njih bile nepoznate, a koje su jako bitne za stvaranje kulturno osvešćenog čoveka. Mladi iz Beograda su naučili kako kritički da razmišljaju o prostoru koji ih okružuje i razviju pozitivan odnos sa kulturnom baštinom. Realizovali smo četiri edukativne kure Korak po korak .Mesta koja smo posetili su: Konak kneginje Ljubice, Muzej Narodnog pozorišta, Prirodnjački muzej, Paviljon Cvjete Zuzorić, Galeriju ULUS, Muzej Narodne banke, Muzej Vuka i Dostiteja, Muzej Ive Andrića, Muzej Nikole Teske, Muzej Paje Jovanovića, Muzej Vuka i Dositeja, Muzej Jevrema Grujića, Muzej Jovana Cvijića. Ovim projektom, 80 mladih ljudi od 18 do 30 godina, steklo je znanje o istorijskom razvoju Beograda i kulturnom nasleđu grada, a tokom rada na projektu izrađen je i video materijal (film) koji obuhvata realizaciju projekta, dinamiku rada na projektu, komentare učesnika, njihova zapažanja, izjave kustosa, profesora i organizatora.Projekat je podržan od strane Ministarstva omladine i sporta kroz volonterske akcije Mladi su zakon i Ministarstva spoljnih poslova uprave za Dijasporu i Srbima iz Regiona.
Nalinku1link 2link 3možete videti kako smo se družili i učili tokom projekta.
Šta je govor mržnje, koji su njegovi koreni, kako ga prepoznati i kako se boriti protiv govora mržnje su teme kojima smo se bavili na treningu „Odakle mržnja potiče”. Tridesed dva omladinska radnika, iz devet evropskih zemalja, su se okupila u Jerevanu od 15-23. jula 2016. godine kako bi unapredila svoje znanje o govoru mržnje i kako bi zajedno osmislili kreativne metode kojim bi povećali svest mladih u svojim lokalnim sredinama o pogubnom uticaju govora mržnje.
Tokom rada na projektu imali smo prilike da se upoznamo sa pojmom govora mržnje, onako kako je definisan kroz Preporuku Saveta Evrope br. R (97) 20 gde govor mržnje „podrazumeva sve oblike izražavanja koji šire, raspiruju, podstiču ili pravdaju rasnu mržnju, ksenofobiju, antisemitizam ili druge oblike mržnje zasnovane na netoleranciji, uključujući tu i netoleranciju izraženu u formi agresivnog nacionalizma i etnocentrizma, diskriminacije i neprijateljstva prema manjinama i ljudima imigrantskog porekla.”[1] Možemo ga prepoznati na osnovu njegovog cilja da izazove negativne posledice u vidu marginalizacije pojedinca ili grupe, u zavisnosti od njihovog ličnog svojstva ili pripadnosti. Ta lična svojstva mogu da budu: 1) rasa; 2) nacionalna ili etnička pripadnost; 3) veroispovest; 4) jezik; 5) pol; 6) seksualna opredeljenost; 7) političko i drugo mišljenje i uverenje; 8) društveno poreklo; 9) drugo lično svojstvo.
Tokom osam dana treninga, pored samog pojma govora mržnje, bavili smo se i pitanjima stereotipa i predrasuda, diskriminacijom, konkretnim primerima govora mržnje u parnterskim zeljama, naročito kada je u pitanju govor mržnje preko interneta i organizovanjem javne akcije kojom bi podigli svest mladih u Jermeniji o pogubnom značaju govora mržnje.
U sklopu treninga, 18. jula 2016.godine, održana je panel diskusija „Govor mržnje vs sloboda govora: gde su granice” tokom koje su panelisti pokušali da odgovore koje su glavne pretnje koji dolaze od govora mržnje na socijalnim mrežama, podele svoje znanje o tome kako se boriti protiv govora mržnje i da inspirišu omladinske radnike da pronađu inovativne metode i rešenja u borbi protiv govora mržnje. Kao panelisti govorili su: Andrea Chulupova u ime Delegacije EU u Jermeniji koja je govorila o politici i propisima EU vezanim za govor mržnje i antidiskriminaciju, Armenak Minasyantis, istraživač, ekspert Centra za evropske studije, čija je tema bila „Borba protiv govora mržnje u zemljama istočnog bloka: zajednički izazovi i različite perspektive”, Gehgam Vardanyan, urednik Media.am sajta koji je govorio primerima govora mržnje u Jermeniji u medijima i Neli Simonyan, koordinatorka nacionalne kampanje No Hate Speech Movement u Jermeniji, koja je govorila o pokretu Reci ne mržnji, najvećoj omladinskoj kampanji Saveta Evrope, kao i mogućnostima i izazovima koji se stavljaju pred mlade.
Armenak je naveo da u svim zemljama istočnog bloka postoji problem govora mržnje, a da je u Jermeniji najviše usmeren prema LGBT populaciji, religijskim manjinama i Nagorno- Karabah području, u Ukrajni prema Rusima, Moldaviji prema Rusima, da traže i zabranu ruskog jezika, Romima i LGBT populaciji.
Na treningu, „Odakle mržnja potiče”, učestvovalo je tri učesnika iz Srbije, članovi Inkluzivnog pokreta, koji su imali prilike ne samo da se upoznaju sa konceptom govora mržnje nego i da posete Jerevan, jezero Sevan, manastir Geghard, antički hram Garni i prisustvuju tradicionalnom pecenju hleba lavaša koje je uvršten u UNESCO-vu listu kulturnog nasleđa 2015. godine, tradicionalnoj jermenskoj večeri i pravljenju jermenskog sudžuka.
Tokom ovog putovanja stekli smo nova poznanstva, partnerstva za nove projekte i bliže su se upoznali sa kulturom Jermenije kao i kulturama drugih parnterskih zemalja: Gruzije, Ukrajne, Rumunije, Francuske, Italije, Švedske i Turske.
Trening European Challege ima za cilj analizu uloge omladinskog rada u socijalnom uključivanju mladih, kao i istraživanje potencijala međunarodnih projekata u ostvarivanju inkluzije mladih kroz preduzetništvo. Trening je realizovan od 29. oktobra do 6. novembra 2012. godine u Beogradu. Na projektu je učestvovalo 24 učesnika iz šest zemalja: Srbije, Hrvatske, Makedonije, Rumunije, Mađarske i Letonije. Specifični ciljevi projekta su: prezentacija različitih praksi u domenu socijalnog uključivanja mladih, upoznavanje sa situacijom nezaposlenosti mladih u zamljama Evropske Unije i parnterskih zemalja, upoznavanje sa mogućnostima koje pruža Youth in Action program u pogledu socijalnog uključivanja mladih i uspostavljanje parnterstava koji će voditi novim projektima. Trening je baziran na metodama neformalnog obrazovanja. Pored radionica učesnici su imali prilike da vide primere dobre prakse učeničkih kompanija u Medicinskoj školi; da vide prezentaicju Junior Acheivement Serbia, orgnizacije koja za cilj ima promociju učeničkog preduzetništva; da posete Kancelariju za mlade Beograd i organizaciju Živimo zajedno, koja se bavi uključivanjem osoba sa smetnjama u razvoju i redovan život. Projekat je podržan od starne Evropske Unije iz programa Yout in Action. Na ovom linku https://www.youtube.com/watch?v=B0kVYUvw0Fo&feature=youtu.be možete videti video koji je napravila jedna od učesnica treninga nikol Boneta.
Cilj projekta „Nema izgovora” je podizanje nivoa svesti o pitanjima rodno zasnovanog nasilja među mladima na teritoriji Beograda kroz edukaciju i razvijanje znanja, veština i stavova o pitanjima roda i pola i rodno zasnovanog nasilja.
Tokom rada na projeku održan je trening sa temama: Pol i rod, Rodni identiteti i uloge, Odnosi moći u društvu, Stereotipi i predrasude, Zloupotreba moći, Diskriminacija, Seksizam, Rodno ravnopravno društvo, Nasilje, Rodno zasnovano nasilje, Rod i seksualnost mladih, Adolescentske veze, Nasilje u vezama mladih i CEDAW konvencija – primena u Srbiji. Ciljna grupa ove obuke su žene iz Beograda, naročito žene sa invaliditetom, Romkinje, LGTB i pripadnice drugih manjinskim grupam. Na treningu je učestvovalo 20 učesnica. Polaznicama je otvoren prostor da razmenjuju svoje stavove i iskustva na teme radionica, a kroz ovo zanimljivo putovanje su vođene iskusnim trenericama: Jelenom Savić, Sašom Pokrajac i Mirjanom Vasić.
. Trening je održan u 7.8. i 9. oktobra 2011. Godine u Galeriji fresaka. Kako deo aktivnosti na projektu nastala je i brošura Nema izgovora. Tekstove brošure pisale su učesnice radionica. Tokom rada na projektu održana je konferencija Nema izgovora u prostorijama Kancelarije za mlade Beograd Info Room gde su prezentovani rezultati projekta, prezentovana brošura i podeljeno iskustvo učesnica sa projekta. Na ovom linku https://drive.google.com/folderview?id=0BxCNcIsKNEkKUlRpNFZvUUhLcWs&usp=sharing možete preuzeti brošuru. Projekat je podržala Ekumenska inicijativa žena.
Inkluzivni pokret je održao Živu biblioteku 12. maja 2009. godine u prostorijama Centra za kulturu „Stari grad”. Održavanje ove Žive biblioteke podržala je Opština Stari grad.
Živa biblioteka – dijalog za rušenje predrasuda i stvaranje tolerantnijeg društva. Cilj ovog projekta je da se osnaže žrtve diskriminacije ili nasilja da govore o svojim iskustvima i da pokrenu lokalnu zajednicu da bude nenasilnija, inkluzivnija, tolerantnija. Ovim projektom pružena je šansa osnaženoj osobi sa hendikepom ili osobi koja se bavi pitanjem hendikepa i inkluzije da otvoreno pokazuje vrednosti za koje se zalaze i da pozove ostale u lokalnoj zajednici da joj se pridruže u povećanju svesti i stvaranju promene u društvu. Kako bi se predrasude smanjile, a tolerancija porasla.
maja 2009. godine Inkluzivni Pokret je održao trening o predrasudama i Živoj biblioteci kao metodu u borbi za smanjenje predrasuda i njihovih negativnih posledica. Na ovom celodnevnom treningu učešće su uzele osobe koje će kasnije biti Žive knjige na ovom projektu, kao i volonteri bez kojih realizacija ovog projekta ne bi bila moguća. Za potrebe ovog projekta Inkluzivni Pokret je odabrao 10 volontera, mladih ljudi, studenata, osoba spremnih da podrže inkluziju marginalizovanih grupa u svakodnevni društveni život. Na ovom treningu u fokusu su bile teme stereotipa, predrasuda, hendikepa, marginalizovanih društvenih grupa, integraciji i inkluziji ovih grupa u svakodnevni društveni život, kao i metod Žive biblioteke, priprema Živih knjiga za njihovu dalju ulogu na projektu, priprema volontera za realizaciju volonterskih zadataka.
maja 2009. godine Inkluzivni Pokret je u Centru za kulturu “Stari grad” održao Živu biblioteku. Ovom aktivnošću otvorili smo prostor za 5 ljudi da prenesu svoja iskustva gradjanima/kama opštine Stari grad, da govore o predrasudama sa kojima se sreću svakodnevno i da pozovu gradjane da budu tolerantniji i pruže podršku uključivanju marginalizovanih društvenih grupa u društvo. Na ovaj način pružena je podrška dvema osobama sa vizuelnim hendikepom, jednoj Romkinji i dvema osobama koje pružaju podršku osobama sa hendikepom i bave se inkluzijom.
Ovim projektom takodje je pružena prilika za 20 čitalaca da se upoznaju sa predrasudama i diskriminacijom, da povećaju svoju svest o potrebi za inkluzijom marginalizovanih društvenih grupa i da budu pozvani na toleranciju i nenasilje u svom svakodnevnom životu.
U periodu oktobar-novembar 2008. Inkluzivni Pokret je uz finansijsku podršku Autonomnog zenskog centra održao 5 Živih biblioteka na Fakultetima u Beogradu. U dužem vremenskom intervalu, članovi Inkluzivnog Pokreta izneli su podatke o nasilju i diskriminaciji koje, pored hendikepa, trpe i zbog svojih rodnih identiteta. Reseni da protiv ovih neželjenih pojava podignemo svoj glas kao i da motivišemo studente i mlade da se protiv ovih neželjenih oblika medjuljudskih odnosa bore u svojoj sredini, održali smo 5 Živih biblioteka na državnim i privatnim Fakultetima u Beogradu. Održano je 5 Živih biblioteka sa 100 čitalaca i čitateljki (studenti i studentkinje Fakulteta u Beogradu). Živa biblioteka je metod kojim se promoviše poštovanje ljudskih prava i dostojanstvo ljudi, sa ciljem da se podigne svest o postojanju stereotipa i predrasuda koje često vode do diskriminacija protiv pojedinaca ili grupa ljudi. Istovremeno se promoviše dijalog kao način komunikacije sa osobama koje imaju različite, stavove, obrazovanje, profesiju, versko, seksualo opredeljenje. Živa biblioteka je mobilna biblioteka i funkcioniše kao obična biblioteka- čitaoci dođu u prostor u kome se nalazi Živa biblioteka, učlane se u biblioteku, odaberu Knjigu koju žele da čitaju i bibliotekar im ’posudi Knjigu’ na ograničeni vremenski period. Nakon čitanja čitaoci vrate Knjigu biblioteku i ako žele mogu posuditi drugu Knjigu. S tim što postoji jedna razlika: Knjige u Živoj biblioteci su ljudi, a Knjige i čitaoci ulaze u dijalog. Knjige u Živoj biblioteci su ljudi koji zastupaju određene grupe koje su često izložene predrasudama i stereotipima, i često su žrtve diskriminacije ili socijalne isključenosti. Čitalac biblioteke može biti bilo ko ko je spreman razgovarati o predrasudama koje postoje u društvu ili vlastitim predrasudama i stereotipima. Knjige u Živoj biblioteci mogu čak i postaviti pitanje čitaocu. Čitaoci koji iznajme Živu knjigu imaju obavezu da je neoštećenu vrate u Biblioteku. Čitaoci imaju pravo čitati bilo koje poglavlje posuđene knjige uz ophođenje sa poštovanjem u svakom momentu. Prelistavanjem Živih knjiga možete saznati mnogo toga novog o ljudima iz vaše sredine, pa i o vama samima.
Projekat Zaustavi nasilje je nastavak programa Nema izgovora čiji je cilj podizanje nivoa svesti o pitanjima rodno zasnovanog nasilja među mladima na teritoriji Beograda kroz radionice i razvijanje znanja, veština i stavova o pitanjima roda i pola i rodno zasnovanog nasilja.
Edukaciju o polu i rod, rodnim identitetima i ulogama, odnosima moći u društvu, stereotipima i predrasudama, zloupotrebi moći, diskriminaciji, seksizam, rodno ravnopravnom društvu, nasilju, rodno zasnovanom nasilju, rodu i seksualnosti mladih, adolescentskim vezama, nasilju u vezama mladih i CEDAW konvenciji kao i njenoj primeni u Srbiji prošli su srednjoškolci i srednjoškolke predvodjeni trenericama Jelena Savić, Sašom Pokrajac i Mirjanom Vasić. Radionice su održane u Regionalnom centru za manjine. Projekat Zaustavi nasilje podržn je od Rekonstrukcija ženskog fonda.
