Šta je govor mržnje, koji su njegovi koreni, kako ga prepoznati i kako se boriti protiv govora mržnje su teme kojima smo se bavili na treningu „Odakle mržnja potiče”. Tridesed dva omladinska radnika, iz devet evropskih zemalja, su se okupila u Jerevanu od 15-23. jula 2016. godine kako bi unapredila svoje znanje o govoru mržnje i kako bi zajedno osmislili kreativne metode kojim bi povećali svest mladih u svojim lokalnim sredinama o pogubnom uticaju govora mržnje.
Tokom rada na projektu imali smo prilike da se upoznamo sa pojmom govora mržnje, onako kako je definisan kroz Preporuku Saveta Evrope br. R (97) 20 gde govor mržnje „podrazumeva sve oblike izražavanja koji šire, raspiruju, podstiču ili pravdaju rasnu mržnju, ksenofobiju, antisemitizam ili druge oblike mržnje zasnovane na netoleranciji, uključujući tu i netoleranciju izraženu u formi agresivnog nacionalizma i etnocentrizma, diskriminacije i neprijateljstva prema manjinama i ljudima imigrantskog porekla.”[1] Možemo ga prepoznati na osnovu njegovog cilja da izazove negativne posledice u vidu marginalizacije pojedinca ili grupe, u zavisnosti od njihovog ličnog svojstva ili pripadnosti. Ta lična svojstva mogu da budu: 1) rasa; 2) nacionalna ili etnička pripadnost; 3) veroispovest; 4) jezik; 5) pol; 6) seksualna opredeljenost; 7) političko i drugo mišljenje i uverenje; 8) društveno poreklo; 9) drugo lično svojstvo.
no images were found
Tokom osam dana treninga, pored samog pojma govora mržnje, bavili smo se i pitanjima stereotipa i predrasuda, diskriminacijom, konkretnim primerima govora mržnje u parnterskim zeljama, naročito kada je u pitanju govor mržnje preko interneta i organizovanjem javne akcije kojom bi podigli svest mladih u Jermeniji o pogubnom značaju govora mržnje.
U sklopu treninga, 18. jula 2016.godine, održana je panel diskusija „Govor mržnje vs sloboda govora: gde su granice” tokom koje su panelisti pokušali da odgovore koje su glavne pretnje koji dolaze od govora mržnje na socijalnim mrežama, podele svoje znanje o tome kako se boriti protiv govora mržnje i da inspirišu omladinske radnike da pronađu inovativne metode i rešenja u borbi protiv govora mržnje. Kao panelisti govorili su: Andrea Chulupova u ime Delegacije EU u Jermeniji koja je govorila o politici i propisima EU vezanim za govor mržnje i antidiskriminaciju, Armenak Minasyantis, istraživač, ekspert Centra za evropske studije, čija je tema bila „Borba protiv govora mržnje u zemljama istočnog bloka: zajednički izazovi i različite perspektive”, Gehgam Vardanyan, urednik Media.am sajta koji je govorio primerima govora mržnje u Jermeniji u medijima i Neli Simonyan, koordinatorka nacionalne kampanje No Hate Speech Movement u Jermeniji, koja je govorila o pokretu Reci ne mržnji, najvećoj omladinskoj kampanji Saveta Evrope, kao i mogućnostima i izazovima koji se stavljaju pred mlade.
Armenak je naveo da u svim zemljama istočnog bloka postoji problem govora mržnje, a da je u Jermeniji najviše usmeren prema LGBT populaciji, religijskim manjinama i Nagorno- Karabah području, u Ukrajni prema Rusima, Moldaviji prema Rusima, da traže i zabranu ruskog jezika, Romima i LGBT populaciji.
no images were found
Na treningu, „Odakle mržnja potiče”, učestvovalo je tri učesnika iz Srbije, članovi Inkluzivnog pokreta, koji su imali prilike ne samo da se upoznaju sa konceptom govora mržnje nego i da posete Jerevan, jezero Sevan, manastir Geghard, antički hram Garni i prisustvuju tradicionalnom pecenju hleba lavaša koje je uvršten u UNESCO-vu listu kulturnog nasleđa 2015. godine, tradicionalnoj jermenskoj večeri i pravljenju jermenskog sudžuka.
Tokom ovog putovanja stekli smo nova poznanstva, partnerstva za nove projekte i bliže su se upoznali sa kulturom Jermenije kao i kulturama drugih parnterskih zemalja: Gruzije, Ukrajne, Rumunije, Francuske, Italije, Švedske i Turske.
Mirjana Vasić
Fotografije: Mirjana Vasić
[1] Preporuka Saveta Evrope br. R (97) 20